О књизи: година / Само су божићна јутра, а онда су божићна јутра као ова: кад видим свог брата Риса како корача по нашем стану у Њујорку ... и осмехе. Да, говоримо о Рису, повученом, суморном и досадном; о човеку који је мрзовољност претворио у уметност. Али сада се уопште не мршти. Не, у ствари, управо сада прети да ће ме бичевати пиштољем због руковања са прелепим, слатким, оскудно одевеним створењем по имену Џејн које је управо покушало да се искраде из његове спаваће собе. Чудно. Ко би помислио да је Грим Бротхер уопште заинтересован за секс, али није ме толико узнемирио његов осмех или његов изненада пробуђени либидо? Нешто страшно се догодило синоћ, нешто што је натерало мог брата да прекрши сопствену владавину и спаси живот смртника. Шта год да је било, он се сада ничега не сећа последњих двеста година свог живота. Он толико жели Џејн да заборави да је вампир и да се враћа у време пре него што је преобраћен и наша породица је уништена. Он корача по стану као виконт Регенције, говорећи ствари енглеским акцентом попут: „Понашао сам се као проблематична, пуна будала.“ Да ли смо заиста икада тако разговарали? Дакле, Рис не зна да је вампир, а не зна ни Џејн. То је оно што ја зовем проблемом Једино што знам је да је овај смртник успео да дотакне хладно срце мог брата, а ја, Себастијан Јанг, учинићу све да му помогнем да је задржи... Превод: Цалле (гл. 1-14) , МадЛена (гл. 15-28); обрада: Викторија (гл. 1-14), Сејадина (гл. 15-28); Руска омота: соната.